Многи родитељи питају треба ли дете да има кућног љубимца и када је право време за то.
Неки родитељи тако испуњавају свој неостварени дечји сан. Други поклекну пред дечјим молбама, прете како ће љубимац бити искључиво дететова одговорност, а на крају сами постану љубитељи љубимаца.
Без обзира да ли је реч о псима, мацама, глодарима, птицама или рибицама, дете ће уживати у контакту са животињама. Ево неколико разлога зашто су кућни љубимци добри за децу:
- Дете се учи одговорности и вежба дисциплину Животиња има неки свој ритам. Мора да једе, да пије воду, има своје место на ком спава или проводи дан. Има своје потребе, које може да прилагоди човеку, али и човек мора да се прилагоди њима. Тако дете од најранијег узраста посматра и учи да „куца пишки напољу“, као што оно треба да пишки у ношу, једе из своје чиније, као што дете треба да једе из свог тањира.
- Шетња Неки љубимци (нпр. пси) се морају изводити напоље. Дете учи да је боравак на свежем ваздуху саставни део дана и то постаје рутина. И родитељи сасвим мале деце приликом шетње кућног љубимца треба да изведу дете напоље, без обзира на временске прилике. На овај начин дете стиче навику да свакога дана буде напољу, уместо да дан проведе у затвореном простору и пред екранима.
- Развој моторних активности Многа деца су пропузала пратећи своје маце по кући, проходала уз пса или се пењала на столицу да дохвате папагаја. Деца су активна и радознала, животиње су активне и радознале, па једни другима пружају обиље времена за игру.
- Помажу у комуникацији Наши мали пријатељи слушају шта им „њихово“ дете говори. Мала деца своје мисли често износе наглас, а животиње су највернији слушаоци. Осим тога, реагују на интонацију, начин обраћања, па дете уједно вежба и како да комуницира са другима. Свака шетња са псом или мацом, за дете је прилика и да комуницира са другим власницима животиња и децом.
- Емпатија Особе које имају кућне љубимце доживљавају их као део своје породице. Брину о њима, радују се, тугују када су болесне. Гледајући родитеља, али и везујући се за животињу, и деца се уче емпатији и бризи за друге (не само животиње, већ и људе).
- Кућни љубимац као прилика за упознавање Када шетате вашег љубимца готово је сигурно да ће вам неко прићи, питати нешто о животињи- како се зове, да ли сме да је помази….Ово је идеалан начин за упознавање других људи и деце у вашој околину. Немојте се зачудити ако вас у крају препознају као “Снупијевог, Хуговог, Мициног…” власника, чак и пре него што науче ваше име.
- Осећај да смо вољени и прихваћени Љубав кућног љубимца према власнику је безусловна. Он ће вам се увек обрадовати, прићи вам када види да сте узнемирени или уплашени, склупчати се поред вас када вам треба утеха. За узврат, неће тражити ништа. Волеће вас и прихватати такве какви јесте, и биће вам до краја верни пријатељи.
Бројне су предности одрастања уз кућног љубимца. Ипак, постоје и нека ограничења, којих родитељи морају да буду свесни када се опредељују да у породицу доведу новог члана. То мало биће, као и свако живо биће, тражи пажњу, љубав и посвећеност.
Зато водите рачуна о томе коју животињу узимате. Све бебе (па и животињске) су преслатке. Али, оне расту и траже да се о њима старамо и када увелико постану тинејџери, па и одрасле животиње. Распитајте се коју величину ће ваш љубимац достићи у одраслом добу, да ли је посебно осетљив на нешто, какву бригу захтева.
Осим информација о самом љубимцу, важно је добро размислити и о околностима у којима ви живите. Какав је простор у коме сте, колико времена проводите код куће, ко ће се старати о љубимцу док сте на послу, а ко када сте на одмору? Колико је старо ваше дете? Да ли оно жели кућног љубимца?
Немојте очекивати да ће се дете одмах адаптирати, заволети принову и прихватити да се о њој стара. Дете посматра вас, гледа како се ви опходите, имитира ваш однос према животу, па тако и према кућном љубимцу. Уводите дете постепено у бригу о њему, научите га да промени воду и нахрани га, а када је старије у прве шетње увек идите заједно са дететом и љубимцем. Учите дете како да буде брижно, нежно, али и одлучно када се стара о свом љубимцу, како да постави адекватне границе.
Извор: halobeba.rs
