Прича о Наташи је дирнула Твитер и због њеног епилога сви аплаудирају учитељици из Србије

Посао просветног радника није нимало лак и не може свако да га обавља. Поред свих лекција из градива које ђаци треба да савладају, у школи се уче и оне животне лекције, праве вредности и вештине које нам служе читав живот.

Image

То доказује прича једне учитељице из Србије, недавно објављена на Твитеру, која је многе дирнула и измамила комплименте и речи хвале на рачун ауторке

“1992. 1. септембра почнем да радим у једној школи на крају града. 26 ђака, међусмена, други разред. Буквално ми дали дневник, убацили у учионицу, издекламовали радно време и ‘ајд здраво. Међусмена значи да не виђам колеге учитеље и да јурим празне учионице. После 16 дана водим децу на Златибор – 10 дана. Тад је било један ученик гратис и ја поведем Наташу. Малецка, слатка, носи наочаре, сирота и тешко прати наставу. Родитељи обоје благо ометени али гурају, сналазе се…”, пише у објави.

На Златибору је учитељица, каже, приметила да се деца баш и не друже са Наташом, па је она најчешће била са девојчицом на челу колоне.

“Била сам баш млада и стварно сам се лудирала са децом, ишли смо у истраживачке туре, сунчали се по ливадама, један дан сам их пустила да се котрљају низ падину-толико им се допало да нису стали док се неколицина није исповраћала-а међу њима и Наташа. Повраћа, плаче и смеје се… Свратимо у продавницу да купе воду, Нале нема пара, одмах истрчи једна девојчица и купи и за њу. Тако је почело. Тако се наставило, увек је неко био уз Наташу, у шетњи, после у школи договорили смо се да се мењају у клупи са њом, тако да свако буде њен помоћник неко време. Викендом су је звали код њих, помагали са домаћим. У трећем разреду били су сви на мојој свадби, у четвртом сам отишла на боловање. Преузела их је колегиница”, пише.

Image

Време је текло и њен разред полако је догурао и до матуре.

“Стигли до матуре, позвали ме. Наташа ко лутка, црвена хаљина, црвене сандалице, фризура, мало шминке. После ми испричали да су скупили паре сами и све јој купили, другарице је фризирале и нашминкале. Кад су били у средњој школи, Наташи се упали кућерак у коме су живели и опет другари из основне дају се у акцију са својим родитељима и направе Наташи нову кућу. За сада ово звучи као бајка, не знам шта је даље било са Наташом, волим да мислим да је све добро и не желим да знам ако није”, закључила је учитељица.

Бајка, како каже, започета другарством и емпатијом које је пробудила код ђака, одушевила је друге кориснике.

“Најважнији посао као просветног радника је обављен. Научити децу да буду људи, другари и да имају емпатију. Ко овде сече лук?”, “Можеш бити поносна!”, “Дивна прича! Најлепше је кад у просвету уђе персона којој је баш тамо место. То су прави успеси!”, “Предивна прича, а Ви предивна учитељица..учили сте децу пре свега животу и да стекну емпатију која је неопходна”, “Браво и хвала”, гласили су неки од коментара.

Извор: БЛИЦ