Предавања подржана мултимедијалним PowerPoint презентацијама су далеко ефикаснија и занимљивија од класичних. Презентација се припрема пре часа и њен приказ на часу омогућава уштеду времена које би било утрошено за писање на табли, а примена мултимедијалних елемената у презентацији замењује примену очигледних наставних средстава.
Осим познавања технике рада у програму PowerPointu потребно је да наставник при припреми предавања и презентације има у виду и препоруке које су изложене у овом тексту.
Организација презентације и слајдова
Садржај презентације треба да буде организован логично и да чини целину, а презентација треба да буде прегледна. Презентација намењена предавању не треба да садржи целе, сложене реченице већ само тезе! При изради презентације битне појмове или кључне речи треба нагласити (нпр. неком бојом другачијом од основног текста) како би се привукла пажња ученика и омогућило боље памћење.
Због прегледности на слајдовима који се приказују треба да буду изложене само тезе (цео слајд је видљив у приказу структуре, енг. Outline). Детаљнија објашњења уз слајд треба уносити у белешке (енг. Notes) што наставнику може да помогне код припремања излагања. Ако се ове белешке одштампају заједно са слајдом, могу се поделити ученицима као материјал за учење. Овим се ученици ослобађају хватања белешки, које се код неких може свестина механичко преписивање текста са слајда.
Ученицима ће ново градиво бити много јасније ако излагање наставника прати мултимедијална презентација. „Слика говори хиљаду речи“ и зато уз текст у презентацију треба уградити слике, филмове или анимације. Наравно, треба наћи равнотежу између текста и осталих елемената слајда.Ефекте анимације садржаја слајдова треба користити опрезно јер ће имати позитиван ефекат само ако се употребе у правом тренутку и на правом месту. Треба избегавати ефекте који трају предуго. Сав садржај слајда треба да се појави од једном, изузев када појављивање једног по једног дела може да допринесе бољем разумевању сложене материје.
Прелазак са једног на други слајд презентације намењене настави треба да буде контролисан мишем, а не аутоматски, јер ће онда наставник моћи да усклади промену слајдова са својим излагањем.
Број и организација слајдова
Добра презентација не мора да има пуно слајдова, али мора да садржи све тезе. Број слајдова по презентацији зависи од самог градива, а може се кретати од 20 до 30 за тридесет минута предавања.
Први слајд треба да садржи наслов предавања, назив предмета и име наставника. Ако се предавање изводи изван школе, оно треба да садржи и назив школе. Место и датум нису обавезни, али су пожељни. Ако се користи стара презентација, обавезно треба ажурирати датум тако да слушаоци имају утисак да је презентација направљена баш за њих. Садржај презентације треба прилагодити публици.
На другом слајду излаже се циљ предавања у кратким цртама. То може бити садржај саме презентације.
Циљ овог слајда јесте да се ученици упознају са градивом које ће им бити изложено.
На крају презентације увек треба дати краћи преглед (резиме) онога што је изложено и извући одговарајуће закључке. Након предавања може остати приказан први слајд или слајд са литературом и везама ка наставним материјалима, могу бити дати подаци о контакту и адреса е-поште наставника и сл.
Текст у слајдовима
При уносу текста на слајдове треба водити рачуна да при приказу на екран или пројектовању слајдова на платно сви елементи морају бити видљиви за све ученике. Препорука за величину текста је следећа: наслов 40 тач, поднаслов 36 тач, остатак текста 32-24 тач. Због прегледности број редова текста по слајду не би требало да буде велики – не већи од седам.
Обавезно треба проверити да ли има правописних и граматичких грешака јер изглед презентације говори о професионалности наставника који је припрема.
Мултимедијални елементи презентације и њихов утицај на перцепцију и памћење слушаоца
Информација се боље памти ако је примљена преко више чула. Информације примљене чулом вида боље се памте од информација примљених чулом слуха (више од трећине мождане коре се бави обрадом визуелних информација), па ће слике и филмови уграђени у презентацију привући пажњу и
омогућити да ученици запамте изложено градиво неупоредиво боље него кад слајдови носе само текст. При избору метода наставе, али и прављењу саме презентације треба имати у виду познату педагошку теорију: „Човек памти 10% онога што прочита, 20% онога што чује, 30%
онога што види, 40% онога што чује и види, 50% онога што продискутује, 70% онога што искуси, 95% онога што предаје“.
Дизајн презентације у смислу естетског утиска тешко је оценити. Оно што се допада аутору не мора да се допадне и слушаоцима. Од начина приказивања презентације зависи избор боја. Ако се презентација пројектује на платно, треба користити светле позадине и тамна слова, а ако се користи за приказивање на екрану, позадина може да буду тамна, а слова светла.
Предност имају чисте боје над мешаним. Уместо општег шаренила, оптимално је користити три, евентуално четири боје. Наравно, треба водити рачуна о складу боја. Код коришћења боја треба обратити пажњу на функцију која јој се додељује: да ли боја треба визуелно да привуче, да изазове одређену асоцијацију или да потпомогне брзом читању.
Пажњу привлаче комбинације боја слова и позадине које имају велики коефицијент рефлексије текст-позадина, на пример:
Позадина треба да буде иста за све слајдове презентације, а добро је да слика или шара позадине буде дискретна. Неке шаре могу да отежају читање текста. Добро је користити анимације да би привукле пажњу. Међутим, то треба чинити умерено јер оне не смеју да одвуку пажњу слушалаца. Превише анимације, јаке боје, недоследан изглед слајдова чине презентацију несређеном и неуредном.
Добро урађена PowerPoint презентација не гарантује и успешно предавање
Пре почетка наставе обавезно треба сачувати презентацију на рачунар са којег ће бити пројектована и
треба проверити да ли презентација функционише на том рачунару (да постоји програм за отварање презентације, да ли су инсталирани фонтови који су коришћени, да ли анимације раде итд.). Наставник треба да сачува презентацију у својој фасцикли на заједничком рачунару да не би губио време на
проналажење датотеке пред сам почетак предавања.
Наставник за време излагања треба да стоји. Тиме привлачи пажњу и успоставља контакт са ученицима који слушају. Излагање треба да буде јасно и гласно.
Читањем текста са презентације не може се задржати пажња ученика. Циљ наставника јесте да наведе ученике на размишљање, па је у току предавања добро постављати питања. Треба пазити на број слајдова и задржавање по једном слајду. Време за објашњење слајда такође зависи од садржаја, а препоручује се да траје од 1 до 2 минута.
Изложени су елеменати на које треба обратити пажњу при изради презентације. Јако је важан избор садржаја (теза) који се постављају на слајдове, умећа да се каже доста са мало речи, да наставник издвоји битно од мање битног. Добро је и да наставник издвоји време за увежбавање предавања како би трајање излагања прилагодио плану часа. Не заборавите да својим примером наставник учи и ученике како треба припремати презентацију и како је излагати!
